Ovog puta smo se uputili preko Sokobanje, Knjaževca i Svrljiga sve do sela Varoš, smeštenog na obroncima svrljiških planina.
Seoskim putem uzbrdo, do ulice Lipa.
Stigli smo popodne; dok smo se upoznali sa domaćinima, poslužili se i malo obišli okolinu, bližio se kraj dana.
Tražili smo neko mesto ušuškano u prirodi, ali su imanje i lokacija prevazišli naša očekivanja. Nakon čitavog dana provedenog u putu, baš je prijalo odahnuti u ovakvom miru.
Jutro nas je dočekalo sveže i odmorne, raspoložene za otkrivanje svih detalja okoline.
Dvorište okupano suncem i ozvučeno cvrkutom ptica mamilo je da doručkujemo napolju.
Domaći specijaliteti, naravno!
Kada je jutarnju svežinu smenila letnja jara, došlo je vreme za testiranje bazena.
Test položen uspešno!
I dok je lepša polovina odmarala od plivanja…
…ja sam se zaputio u otkrivanje okoline.
Nažalost, kao i širom Srbije, selo je napola napušteno. To je prilika za istraživanje starih imanja, ali ipak je tužno što ovaj način života odumire bez prave podrške.
Sa druge strane, gde još ima ljudi, svi su zaista gostoljubivi. Kako bih nekoga sreo, tako sam bivao pozvan na kafu i čašicu razgovora.
Pričali smo o njihovom načinu života, presecano kozjim mlekom, sirom, rakijom ili pivom.
I tako, u šetnji i razgovoru, brzo prođe dan. Veče i svežinu dočekamo uz bazen i knjigu, sve dok pomrčina ne onemogući čitanje uz vodu.
Velika prednost ovog smeštaja je što, ma kakve da su vrućine tokom dana, uveče prijatno osveži. A i kuća je odlično izolovana, pa se sjajno spava.
Kad već pričamo o kući, smeštaj je udoban, opremljen svime što bi moglo zatrebati.
Uređen s pažnjom i sa puno duha, kako unutra…
…tako i napolju.
Zaista mesto za uživanciju.
I okolina pruža razne zanimljivosti. U društvu bake Sladunke smo obišli manastir Pirkovac i stigli čak i do banje Kravlje topilo.
Uživali smo u upoznavanju lokalnih znamenitosti uz njene priče, ali i uz njenu sukanu pitu i domaće paprike punjene kozjim sirom. Njam!
Sledećeg dana smo se zaputili i do Kotlova, malog, ali impresivnog kanjona skrivenog izmedju bregova.
Da ne zalutamo, brinuli su leptiri, nesebično pokazujući put planinarima-amaterima.
Nakon pentranja i provlačenja, povratak do bazena. Poslednje popodne i veče za druženje, odmor i pakovanje.
Za kraj, da sumiramo: ko je željan odmora u dubokom miru u prirodnom okruženju, pravac svrljiške planine. Čeka vas ZVEZDANO NEBO!