Od četrdesetak voćkica koje smo posadili, tri više nisu sa nama. Jednu je oborio vetar, drugu grad, a treća se, neznano zašto, osušila.
Istrajavao sam sa zalivanjem, ali prosto nije bilo nade, i došlo je vreme da je izvadim. Bilo mi je žao da je samo bacim, pa sam je ostavio da se sasvim osuši, razmišljajući usput kako da je upotrebim.
Odsekao sam vrh i osnovu korena i iskoristio ih kao bazu za mali projekat – imaginarno ostrvo, neveliko pristanište za dobro raspoloženje.
Budući da prvi put pravim ovako nešto (a sada sam već prilično siguran da neće biti ni poslednji), nisam nezadovoljan rezultatom.
Dosta toga sam otkrio u hodu, pa ima prostora za unapređivanje izrade sledeće ideje.
Možda se vidimo uskoro u nekoj novoj luci.
I kao mali dodatak, nekoliko faza izrade:
