Ponovo smo u tom dobu godine kada na red stiže reportaža o našim letnjim vrludanjima. Ovoga puta, za razliku od prethodnih tura po Srbiji – ZLATARSKA, ZAPADNA, VRLUDAVA ili SOKOBANJSKA – prešli smo granicu i otišli u Bosnu, u Visoko.
Smestili smo se kući na padini brda i obodu šume, ušuškanoj u zelenilu. U dvorištu su i povrtnjak, pčelinjak, raznovrsno cveće i nekoliko voćki.
Baš uz kuću prolaze staze kroz šumu i ja sam, naravno, iskoristio tu prednost već prvog jutra, uživajući u zvukovima i prelamanju svetla kroz gustiš.
Visoko je postalo poznato po piramidama i isceljujućim tunelima oko njih, i to i jeste bio razlog za odabir mesta za odmor.
Barem za suprugu; meneje više privlačio boravak u prirodi, krstarenje lokalnim stazama i istraživanje okoline.
Bašta našeg smeštaja je ispunjena zanimljivim detaljima, a na odmoru sam konačno imao vremena i za malo skiciranja i akvarelisanja.
Izveštaj o nastanku ovog crteža je u prilogu HIGHGATE.
Naravno, od šetanja se ogladni, ali, bez brige, u Bosni se odlično jede. Nabasali smo na hladovitu baštu i sjajne ćevape kod Krivdića 🙂
Pa onda opet niz sledeću stazu, da se potroše kalorije 🙂
Između poseta tunelima uglavio sam i obilazak Travnika; nije daleko, a poželeo sam da vidim i osetim duh starih vremena.
I tu sam, uz staru i živopisnu česmu, iskoristio priliku za još malo skiciranja. Izveštaj o nastanku ovog crteža je u prilogu TRAVNIK.
I tako… malo iznad, malo ispod zemlje.
Naš ljubazni i velikodušni domaćin je, između ostalog, i pčelar, pa sam imao prilike da vidim i naučim ponešto i o tome.
U tunelima je konstantna temperatura 12 stepeni tokom čitave godine. Bez obzira što je avgust, jakne su dobrodošle.
U Visokom je i zanimljivo staro groblje koje sam, nažalost, fotografisao samo izdaleka, preko ograde.
Imali smo jedan kišni dan, ali nas je vreme ipak poslužilo. Nije bilo pretoplo; zapravo, idealno za duge šetnje po okolini.
Planina je, pa noću osveži i lepo se spava.
A ujutro, kad se ustane…
Sve u svemu, prelep kraj i ljubazni ljudi. Rado bi smo se vratili.
