Ove godine smo kao destinaciju odabrali Trebinje, s tim da smo predvideli pauzu u Višegradu. Ne samo da bi nam put bio komotniji, nego i da obiđemo i taj kraj.
Nakon smeštanja u apartman i desetak minuta hoda uskim uličicama do centra, seli smo da se počastimo, i sačekamo da prođe kiša koja se u talasima vraćala čitav dan.
Uprkos pljuskovima, probili smo se i do legendarne ćuprije…
…a oblaci su dozvolili i par snimaka na mostu.
Sutradan smo jutrom nastavili dalje, pa pauzu napravili na Tjentištu. Popili kafu, predahnuli, i popeli se do spomenika.
Pa zatim preko Foče, Gackog i Bileće nastavili sve do Trebinja i novog smeštaja.
Ponovo smo se ugnezdili na obroncima brda, na desetak minuta hoda od centra. Čim smo prebacili stvari iz kola u apartman, uputili smo se preko mosta na Trebišnjici do trga…
…i tradicionalne kafe pod platanima.
Sve do mraka smo vrludali okolo, upoznavajući se sa topografijom i ponudom, mediteranskim mirisima i zvucima.
Sutradan smo se razdvojili; ja sam poranio da pre jakog sunca prošetam kroz park i okolinu…
…pa zatim posetim muzej Hercegovine.
Bez obzira na sunce koje je peklo, uživao sam u uličicama oko muzeja dok nisu pristigle i devojke…
…da zajedno nastavimo istraživanje.
Sledećeg dana smo već krenuli i u okolinu Trebinja, da posetimo čuveni manastir Tvrdoš.
I vinograde i maslinjake koji ga okružuju.
Pa natrag u Trebinje…
…na još šetanja i maženja mačaka kojih ima posvuda…
…baš kao i ugodnih mesta za pauzu i kafu.
Kad smo već stigli tako blizu mora, sutradan smo se zaputili do Herceg Novog; pre ulaska u centar posetili smo manastir Savina, zaliven jutarnjom tišinom, ušuškan u šumi nad zalivom.
Čak i tu smo se mačkodružili, naravno.
Zatim mnogobrojnim i vrelim stepenicama lagano ka starom gradu…
…devojke na obalu, da pozdrave more, a ja u knjižaru “SO”, radi ulova druge vrste.
Upoznavanje i druženje sa lokalnom faunom, okrepljenje…
…pa dalje istraživanje starog centra…
…a potom i gaženje staza uz brdo u potrazi za ne baš blizu parkiranim automobilom.
Pri povratku u Trebinje, još koloritnih susreta, a potom u hladovini apartmana odmor od uzbudljivog dana.
Po još vrelijem danu zaputio sam se potom u brda, do manastira Zavala.
Iscrpljeni vrelinom, ponovo smo do grada išli tek predveče, da pomazimo raspoložene lutalice i nahranimo trebinjsku nejač:
Bližio se kraj našem boravku, i već je bilo vreme da se popnemo i Hercegovačke Gračanice.
Impresivan kompleks, sa kojeg puca pogled na čitav grad i okolna brda, upotpunjen je i elegantnim restoranom, za predah u hladovini.
Popodne pred sutrašnji polazak rezervisano za poslednji obilazak…
…i silan kup u poslastičarnici “GRK”.
Stiglo je i vreme za oproštaj od prekrasnog Trebinja. Rado bismo mu se vratili.
U povratku smo ponovo stali na Tjentištu, ali ovaj put da uz kafu probamo i hurmašice. Toliko su prijale nakon krivina, da smo poneli i familiji 🙂
I ponovo prenoćili u Višegradu, da ovaj put po suncu uživamo u hrani uz most…
…i dodatno se namazimo mačaka, naravno.
Odmor relativno kratak, ali srca ispunjena. Mjau!