DRAGAN SAVIĆ EXPO

Otišli smo do Kragujevca, na svečano otvaranje retrospektivne “in memoriam” izložbe Dragana Savića i u dolasku odali počast našem prerano otišlom drugu i saborcu.

Moram da priznam da me je sam događaj donekle iznenadio i da je svakako prevazišao moja očekivanja. Ne samo da su porodica, prijatelji koji su priskočili u pomoć i organizatori uspeli da predstave publici detaljan hronološki pregled Draganovog stvaralaštva i uredničkog pregalaštva, nego smo imali priliku da otkrijemo i radove koje je retko ko i od njegovih najbližih ranije imao priliku da vidi.

Veče je obeležio način na koji je samo otvaranje izložbe vođeno, pa smo, povrh standardno predvidljivog uvodnog govora, imali priliku da čujemo sećanja i anegdote nemalog broja kolega i Draganovih nekadašnjih saradnika.

Tokom gotovo sat i po prisećanja zapravo smo, možda i neočekivano, dobili prilično detaljnu skicu ne samo Draganovog karaktera i rada, nego i nezamenljivog uticaja koji je magazin Tron, pod njegovim uredničkim vođstvom, ostavio na tadašnju i potonju srpsku strip scenu.

Naglašavam da je veoma teško današnjim generacijama dočarati teskobu stvaranja u procesu raspadanja nekadašnje Jugoslavije, i da je tim važnije predočiti i podsetiti na značaj i važnost okupljanja oko jedinstvenog zrna nade koje je proklijalo u tim nezamislivim okolnostima.

Magazin Tron ne samo da je formirao ne jednu, nego barem dve generacije srpskog stripa, već su se sa istog izvora napojila i neka od najpoznatijih imena savremene srpske kinematografije, ilustracije, književnosti, muzike, arhitekture, animacije, gejminga i uredništva… I da su tadašnja upoznavanja, saradnje i druženja dalekosežno uticale na današnju srpsku popularnu kulturu.

Srećom, ovo komemorativno veče koje se, u sasvim pozitivnom smislu, možda malo otrglo kontroli i prevazišlo zadate okvire, je i profesionalno snimljeno, pa tako ostaje za arhivu i otkrivanje i onima koji su sa nama svojevremeno delili te napore, a sinoć nisu mogli biti uz nas.

Baš kao i zainteresovanoj publici i, nadam se, i nekim potonjim istraživačima i istoričarima medija i kulture.

DODATAK: Kao nadogradnja i logičan sled prethodnog teksta, par dana kasnije evo i snimka večeri posvećene Draganu Saviću. Hvala svima.