Dve bašte dalje od naše, gotovo nevidljiv iz našeg dvorišta, broji vekove ovaj gorostas.
Zbog radova oko vinograda morali smo da probijemo rupu u našoj ogradi, i to je omogućilo da malo istražim prilično zapušten i zarastao okolni teren.
Zapravo, želeo sam da izbliza slikam oronulu tarabu, i probio sam se kroz visoku travu i koprive, ne očekujuci susret i sa masivnim stablom, sraslim sa plotom koji se na njega naslonio.
Komšija Kaća, kojeg smo kasnije pozvali kao stručnog saradnika, kaže da je u pitanju dud. U neko vreme je bio posečen, a izdanci koji su kao mladice izbili na podrezanom stablu sada su desetak metara visoki.
Stablo jedan čovek ne može obuhvatiti rukama, a prečnik je, odokativno, oko 120 centimetara; više od metra svakako.
Nisam stručan da po tim impresivnim dimenzijama datiram životni vek, ali je očigledno u pitanju duboka starost. Možda se nisu baš Karađorđevi ustanici sladili njegovim mladim plodovima, ali učesnici balkanskih ratova već svakako jesu.
Zbog okolnog rastinja, gotovo se i ne vidi dok mu se sasvim ne priđe, i preživelo je tako ušuskano mnogobrojne decenije, ako ne i vekove.
Jedinstvena je prilika, dok ne zatvorimo našu ogradu i ponovo se odaljimo od gospodina, pa sam mu se stoga vraćao nekoliko puta tokom jučerašnjeg dana, snimajući ga pod različitim svetlom i uglovima, pokušavajući da uhvatim njegovu impresivnu prirodu i dugovečnost.
Napredovao i rastao bar još toliko!