HO-HO-HO, ko kaže da nema Deda Mraza? Belobradi se potrudio da mi paket stigne pred sam doček nove godine! Nakon meseci truda i pažnje posvećenih oblikovanju i pripremi francuskih izdanja stripova MARTINE (MJECES) MOON i EL AZAR, primerci odštampanih knjiga su konačno u mom domu, i sada ću, u vidu svojevrsne zamene za praznični vatromet, da vas izbombardujem promotivnim fotografijama!
Veliko mi je zadovoljstvo što sam pomogao da se ova dela pojave na bar jednom od svetskih jezika; smatram da to svakako zaslužuju. A sudeći po prvim reakcijama čitalaca, smatraju i oni!
Rame uz rame Martini i El Azaru stoji i BREK, kao i SATORY BAR, koji je uveliko pripremljen, a uskoro će takođe izaći iz štampe. Sve su to stripovi među mojim omiljenim, ne samo dragi, nego i lično značajni za mene. I ja sam, kao i moje kolege, odrastao gutajući sve stripove kojih sam mogao da se dokopam, i naravno da su me dela Fostera, Robbinsa, Busceme, Corbena, Pratta, Hermanna i ostalih velikana očaravala i inspirisala… Ali, istovremeno, bili su to radovi nekih polu-mitskih bića iz dalekog sveta ili sa druge strane okeana. Nasuprot tome, dobro se sećam kada su, gotovo istovremeno, počeli da izlaze BREK i EL AZAR u Yu Strip Magazinu, kako sam bio impresioniran modernim i zrelim izrazom ta dva mlada, a domaća autora. Još kada sam, u epilogu intervjua koji je sa Darkom Perovićem sačinio Miroslav Marić, pročitao kako je razgovor vođen na Novom Beogradu, kod Fontane, do koje sam peške mogao da stignem za petnaestak minuta, svanulo mi je da je to moguće i za nekog klinca iz Zemuna. Naravno da je istorija domaćeg stripa i pre njih izrodila velika imena, ali ovo je bio generacijski “klik”, praćenje “uživo” novih epizoda, stvaranih oko mene, nestrpljivo iščekivanih kod kioska.
Susret sa Macanom i naše decenijsko prijateljevanje i saradnja su još i veći okidač, ukupno gledano. Martina je došla kasnije, i mada nije na mene imala takav tektonski uticaj, divan je primer saradnje i kreativnosti autora sa kojima pripadam istoj generaciji, ekipi koja se prvim radovima pojavljivala na stranicama “Patka”, kada su Darko Perović i Dejan Nenadov već bili zvezde za nas.
Zato sam veoma ponosan na ove knjige koje, nadam se, u lepom svetlu i na moderan način predstavljalju neke od naših klasika koji ništa nisu izgubili na svežini. Martina je, čak, kompletirana za ovo izdanje, i svojevrsna je premijera, po prvi put zaokružena celina. U vidu novogodišnje želje, ponadaću se da ova izdanja vide i domaće verzije – FIBRA logično pada na pamet za Martinu (i veselio bih se da vidim kako i koliko bi Melina unapredila prezentaciju), a verovatno je KOMIKO svima asocijacija za El Azara. Ali, sve to je van mog dometa – podmetnuo sam leđa da se ove knjige pojave u Francuskoj, a dalja briga o njima je na autorima, naravno. Za mene je ovo bila neka vrsta otplate dugova, priznanje i posveta onima koji su me zadužili, i ako su oni zadovoljni, smeškam se i ja.