L’article j’ai fait pour UPPS etant “l’invite de semaine”, cense de montrer mon facon a travailler:
Pozdrav svima, i hvala Marku za poziv da “domacinisem” ove nedelje.
Kad stigne scenario, prva na redu je faza za koju Brada vec sto godina kaze: “Odoh da izmontiram strane”. Pa sam se tako i ja, uz njega, navikao da je zovem “montiranje”. Jako je vazna, jer od nje zavisi citkost stripa, tok i fluidnost naracije – ako tu zabrljam, badava mi posle sto sam nesto eventualno lepo nacrtao.
Takve postavke uvek radim za citavu sekvencu, da ispratim kako likovi funkcionisu u zadatom ambijentu, da planovi istog prostora budu raznovrsni… Vremenom sam razvio neki stenografski pristup koji je meni dovoljan, ali pretpostavljam da je drugima jasan koliko i hijeroglifi:
Sluzi mi da uporedim razlicite verzije postavke, razmislim i odlucim o toku, a ne potrosim se na crtanje detalja (ili se vezem za neki crtez, pa ga se posle drzim iako, recimo, dokumentacija trazi da se promeni). Radim te skice na nivou dovoljnom da se setim kakav sam plan, ugao i velicinu kadra zamislio, a onda na osnovu toga trazim dokumentaciju i prilagodjavam joj se po potrebi. Nekad su te postavke malo jasnije i detaljnije, ali retko kad vise od ovoga:
Na osnovu takve montaze, prikupljene dokumentacije i fotografija koje napravim i sam, izdelim kadrove na master-strani u Photoshop-u i grubo postavim kompozicije svake slike ponaosob. Eventualno mrdam sta treba u odnosu na celinu citave strane. Evo primera kako izgleda ta gruba postavka kompozicije i gotov kadar koji se izrodi kasnije iz nje:
Tokom te faze ubacujem tekst i razmestam oblacice, da bih tacno znao koliko mi mesta treba i gde se nalaze u odnosu na likove i kompoziciju. Po zavrsetku takve postavke radim olovke, pa tusiram, bas kao i svi ostali. Godinama na papiru, a od drugog albuma Jason Brice-a, digitalno. Jedan kadar u sve tri faze – postavka, olovka, tus:
I jos jedan (u smeru kazaljke na satu), kod kojeg je i ona najgrublja hijeroglifska postavka bila uradjena na racunaru, a ne u svesci. Vidite po formatu te zvrljotine da sam prvobitno mislio da kadar pustim horizontalno po sirini strane, a zatim promenio plan i adaptirao kompoziciju:
Letos sam, za seriju Carthago, radio storibord za citav album unapred – to je neuobicajen zahtev, ali je izdavac insistirao jer nastavljam strip koji zapoceo drugi crtac, pa su hteli po svaku cenu da se uvere u kontinuitet. Na pocetku sam se mucio da radim skice na nov, za moje navike previse detaljan nacin:
Onda sam prihvatio sudbinu:
I do kraja se vec zabavljao:
Tako da sam onda primenio isti pristup i za neke od tabli serije Ars Magna koju sam crtao paralelno:
Na osnovu takvih postavki, skeniranih i ubacenih u kadrove, radio sam digitalnu olovku (obicno crvenom, da bi mi bilo lakse da razaznam razlicite slojeve):
I zatim to sve istusirao i ubacio tekst:
Evo olovke i tusa, takodje iz Ars Magne, na osnovu skice sa pocetka ovog teksta:
A onda i gotova tabla za Carthago ciji ste storibord videli nesto ranije:
I da moja prva francuska serija, Le serpent sous la glace, ne ostane siroce u ovom prikazu, evo razvoja jednog kadra iz drugog albuma, ono sto sam vec stavio kao najavu na FB:
I jos jedan – gruba postavka, tus i kolor (koji nije moj, nego je strip farbala Cerise):
To je iz doba kada sam radio na papiru, na prilicno velikom formatu:
A cisto kao kuriozitet, ili pre bizaritet, evo i jednog kaisa iz serije Jason Brice – dve table prvog albuma sam uradio zaista gigantske:
Bilo je zanimljivo, ali ipak preterano. A bas zbog tih velikih formata sam se bio navikao da kadrove radim odvojeno i spajam ih u tablu tek nakon skeniranja:
Ako vam nije dosadilo, na bis mozete da dobijete razvojni put naslovne strane i mozda jos ponesto:-) Tu sam i za eventualna pitanja. Bai!